Finansije i Osiguranje - Srbija

Više od 200 hiljada građana Srbije poseduje kriptovalute

Ipak, kripto novac još uvek nije zakonsko sredstvo plaćanjaa trgovina se odvija kroz razmenu.

Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom uređeno je Zakonom o digitalnoj imovini, a dozvolu za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama izdaje Narodna banka Srbije, kaže za Radio Novi Sad Kristina Trajković iz Sektora za platni sistem centralne banke.

Ona objašnjava kako funkcioniše sistem ovlašćenja za izdavanje i oduzimanje dozvole za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama.

Prema njenim rečima, ta usluga podrazumeva da njen pružalac od potrošača prihvata vrednost virtuelnih valuta koja odgovara ceni prodate robe ili usluga pruženih tom potrošaču, zamenjuje je za odgovarajući iznos dinara i prenosi taj iznos na odgovarajući račun trgovca, koji isključivo dobija dinare, a ne virtuelne valute.

Kristina Trajković napominje da Narodna banka ima nadzornu ulogu kad je u pitanju pružanje ovih usluga, ali da ni oni niti neka druga institucija ne snose odgovornost za eventualnu štetu vlasnika virtuelnih valuta ili drugih oblika digitalne imovine, te da gubitke snosi isključivo korisnik takve imovine.

Pravna lica i preduzetnici sa sedištem u Srbiji, kao i oni koji posluju u Srbiji preko ogranka, a koji su stekli virtuelnu valutu mimo pružaoca usluga koji ima dozvolu Narodne banke, treba da se evidentiraju kao imaoci virtuelnih valuta preko Centra za razmenu podataka.